Приче

Жубори тихо, нечујно или теци брзо и јако како ти je већ драго! Текла си тако и жуборила док су около као облаци густе шуме биле или док су легије римске уз одјеке труба и звекет оклопа овде пролазиле.

На крововима кућа, појата и штала нарастао је снег као да из чудних снова израста. Ако би се на једној страни ношен ветром смањивао на другој се још брже повећавао. Ивице стреха су се подлизавале и постајале су углачане и оштре као секира. По том подлизавању и по тим оштрим ивицама сељаци су знали да ће овакво време

Осећао је извесну радост у души што ће на путу до Селовароши видети нове, непознате крајеве, али и тугу за својим селом, браћом и друговима које оставља у њему. Био је то његов први одлазак из села. Мајка га је пратила скоро до Јажинца. Затим је стајала све док није зашао иза Самарџиних кућа.

Зима је те године неочекивано рано наишла. Јутра су за то доба јесени била необично хладна. Ваздух је, испуњен разређеном свежином, незадрживо продирао у све делове тела.

Њива на којој је Величко, сваке године, на једној половини сејао јечам а на другој кукуруз налазила се у Јесењу, изнад Голубовог моста, поред реке и пута, недалеко од села, у присојној страни, где је сунце пржило усред зиме као усред лета, ако је био ведар и сунчан дан. Са доње, јужне стране, настављала с